У понору сећања
тињају потиснуте,
измаглицом пригушене,
пријатне и мање
пријатне успомене.
Заборављене ил’запамћене,
делимично распарчане,
у темеље слабости,
дубоко су заривене.
Рију
испод мирне површине
заборава.
Ослонац ми подривају.
Сустижу и спотичу,
у корак ме претичу.
Умом се поигравају.
Књигу утисака
прелиставају,
због чега ми,
сви сокови живота
-у неповрат истичу!
Марина Тот
Песма написана 2008. године.