На огољеној планини,
под сводом неба
блистава дуга снева.
У трновом жбуњу,
румени цвет
мирисом дан целива.
Малени извор сред луга,
у плаветног дива се излива.
У стаменом храсту,
снага плодног жира почива.
У ком смотуљку живота,
заметак среће бива?
Пред будним оком скривен.
Не да се оком пронаћи,
ал’има свој знамен.
Гласом срца се јави.
Марина Тот
Песма написана 23.11.2009. године