МАРИНА ТОТ

НЕВОЉНИ ДАН

Када наиђе невољан дан,
снови се преобуку.

Гиздаву одећу брзо свуку,

Када би се прескочила ноћ
и преостао само један дан,
грленим речима призван,

Једног поподнева око пет,
улица је свом снагом запевала.

Озарила се, бљеснула,

Сутра? Можда ћу
заплакати сутра.

Данас није било

Земаљски дани теку
у неухватљивој игри
развејаних тренутака.

Питам се шта
живот оставаља у залог.
У свему тражимо разлог