Мој свет и твој свет
подједнако не стоје
У моме
само мале ствари
се броје
У твоме
све полице са књигама
уредно
са неисписаним страницама
стоје
Моје боје се муте
Делиће расутих снова боје
Твоје боје су одувек биле
препуне весеља
исписане
на цедуљицама неухватљивих жеља
Моје време
још поједина
казаљка кроји
Твоје
на звезданим
отисцима стоји
Мој живот је сурови вајар
Твој беше вечити сањар
Занесеном вихору
на дар
Ипак,
између тебе и мене
дешава се алхемија звезда
бљеском муње
урезана је дубока бразда
Међа
Камен међаш за моја леђа
Никог не погађа
Нити ко за то мари
гледају се прече ствари
Само ми се понекад
у ону тачкицу сред ока
забоде сићушна жаока