Чини се да у зачетку
сваке животне приче,
поглавља узајамно личе.
Одабир могућих путоказа,
условљава кривудање стаза.
На даље токове утиче.
Можда путокази бирају мене?
Исто као и приче.
Све моје, развејеане,
још недовршене приче,
једна на другу почињу да личе.
На месечевом изворишту,
сваку по нешто спотиче.
Састругаћу горку лимунову кору
на руб замишљене чаше.
У коју ћу их све до једне,
сасути у коктел,
недоречене.
Да као шампањ запенуше,
дном располућене странице душе.
Лагано ће склизнути
у гутљај сладуњаве горчине,
који ћу на искап попити.
Као и остало, како већ бива.
Понудићу их за прегршт снова.
У здравље!
И судбина понекад зна
бити дарежљива.
Марина Тот
Песма написана 10.03.2009. године