КЊИЖЕВНИ ДОЖИВЉАЈ „ШУШТАЊА ЈЕСЕЊЕГ ЛИШЋА“ У ПОЕЗИЈИ ПЕСНИКИЊЕ МАРИНЕ ТОТ
песма „Бреза“ , и Војислава Илића:
„…У дубини тавних гора, где широка липа мири,
Усамљена оморика црне своје гране шири.
Њено тавно, тужно лисје на вечну те тугу сећа . . .
Ах, ја знадем њену прошлост, ко и прошлост другог цвећа…“
у песми „ОМОРИКА“.
А Могло би се чак рећи да дух ових песника обитава у твојој поетској души драга нам Марина Тот. Са сигурношћу сада након дисања у овој песми могу да констатујем да је твој поетски – песнички кредо управо овде и у овом песничком изразу најјачи. У описној песми.
Моје дивљење и моји комплименти драга Марина Тот.
Нада Аничић Црљеница, књижевник