КЊИЖЕВНИ ДОЖИВЉАЈ „ШУШТАЊА ЈЕСЕЊЕГ ЛИШЋА“ У ПОЕЗИЈИ ПЕСНИКИЊЕ МАРИНЕ ТОТ
„…У овај час докони,
на прозоска окна
тихо завирује, нова
јесења промена.
Простором се разлива…“,
И на трен се читаоцу учини да ће суза из песме потећи и претворити се у лавину жутог лишћа душе, и постати велики сузарник њен, кад као крес муње из неба поетског покрене се реч нова и стих нови успињући, и строфа са крилима живота;
„… Нешто ми говори
да заплешем
због спомена
прошлих дана…“,
што овде представља веома снажан лирски доживљај, и наравно субјективност сликања доживљаја природе и живота у њој;