КЊИЖЕВНИ ДОЖИВЉАЈ „ШУШТАЊА ЈЕСЕЊЕГ ЛИШЋА“ У ПОЕЗИЈИ ПЕСНИКИЊЕ МАРИНЕ ТОТ
На трен ме песма одвела међ пејзаже духа, слике видне души што их у слова и у стихове униза. Драга Марина с пуно љубви према овој песми и поштовања према твом духу поетксом могу да напишем да је ово једна веома лепа описно – дескриптивна песма којом си осликала појаве природе у теби, оне која представља микрокосмос твоје душа и духа твога.
Техником писања, која представља веома лепо и могло би се рећи благо римовану песму, наизменичном римом, ти си у песми оживела део природе која обитава у теби самој.
А чиниш то питко, допадљиво, и могло би се изјавити мамљиво, јер читоца већ код првих стихова ухватиш за руку и поведеш у пејзаже теби знане ;
„…Кроз шуштање
јесењег лишћа,
ветар у честару,
на корак до реке,
меко зазвони…“
И мада са сигурношћу могу констатовати да ова песма пружа слике прирде обојене твојим осећајем живота и пружа и исказује осећање природе, у пуној величини твога бића које на врхунцу себе отпушта јесење тонове осећаја духа.