Захваљујем се
особљу треће смене.
Искрено.
Незнаним лицима
изван живописно
уређене сцене.
Савршено изведена,
представа је завршена.
Можда.
Можда и није?
За све безимене,
намерно изостављене ликове.
Уплетене
у разапете паукове мреже.
Овде, иза кулиса,
где почиње прва,
бесплатна реприза,
другачије улоге се траже.
Без рекламних натписа,
уживо, изблиза.
Довољна је, већ испричана,
мање идилична животна прича.
Сасвим безлична,
обична.
Без шминке и кича.
Прича какву, само живот
уме да исприча.
Марина Тот
Песма написана 25.07.2008. године.