Подесе се тако
неки дани
кад сећање заболи,
заплаче у старој рани
У шупљиљнама ума
почне да крвари
Гаси свануће у очима,
дубинама модрим
господари
Мисли затаје,
по ћутњи ходе
Време посустаје
са зидова се слива
капље
Сваком капи
као иглом боде
АЛИ НАСТАВЉАМ ДАЉЕ!