Једну ципелицу плаву,
Другу белу
у пепелу дуго тражим
Толико дуго
да сам свом
Фениксу старом
оплакати хтела
истину немилу
Раљама зле коби стиснута
гледам и дуго
дуго седим
и само гледам
дубоко решена
да сузама избледим
сећања
на заласке сунца
утопљене у мирисну мекоћу
шарених дечијих колица
У којима су некоћ
весело тапкале
ципелице беле и плаве
Наврати повремено
Фениксе мој, молим те
Толико ми учини!
Нека се из пепела
твоје чини
због мене појаве.