Где је дану остатак ноћи?
Јавом пребива,
под трошним ткањем
распрслих снова?
Дан и ноћ, морају се,
на неком меридијану,
као случајно заобићи.
Ишчекујући сунца нова.
Јутро, вео заборава,
бисерним концем тка.
Само још понеки,
усамљен ноћни утисак,
у контурама будног ока
дозрева.
сунце са Истока,
прелама се тишином
бесаних тренутака.
Дан ће ноћна збивања
капљама зоре порећи,
негде између сна и јаве.
А мисао, лако промине,
у све боје сна и несна.
Да дохвати оне лепршаве.