Почињем
да се осећам прозирно,
избледело
Све више се растварам
до апсолутне прозрачности
у новом
и неприхватљивом
утиску свог постојања
Моје време је истрошено
осипа се стопама нестајања.
Не знам више ни ко сам,
ни шта сам била
пре одабира за овај свет
Само знам
све чешће сам затечена
у нијансама свог лика
Тешко их препознајем
и све теже прихватам
Не уклапају се у
измишљени аутопортрет.
Више не.
Не знам
ни због чега сам
још увек овде
опустошена без тебе
И где ли сам?
Нека ми неко објасни
ако зна?
На паралелном колосеку
не наплаћују улазнице
Сазнаћу једном.
Могуће је да сам
истовремено и тамо,
а не знам.